Amerikanci zarađuju na sankcijama Kubi

Za sedam godina 400 kandidata i kongresmena primilo deset miliona dolara, da bi propagirali očuvanje najoštrijih sankcija prema Kastrovoj Kubi. – Preobraženje posle isplate

Još jedan dokaz da su novac i politika u slepoj ljubavi iznad svakog ubeđenja i ideologije, izašao je na videlo, ovih dana, u Vašingtonu. Oko 400 kongresmena i kandidata za mesto predstavnika na Kapitol hilu, napunilo je svoje džepove sa više od deset miliona dolara. U zamenu za ovaj džeparac, koji im se isplaćuje poslednjih sedam godina, disciplinovano odrađuju domaći zadatak: ako su do tada podržavali omekšavanje embarga prema Kubi, diktira se da hitno promene mišljenje, i postanu zagovornici najdugotrajnijih sankcija u novijoj istoriji sveta. Ako su oduvek glasali za blokadu Kube, zadatak im je da u tome ostanu dosledni do poslednjeg daha, ne obazirući se na nove vetrove u Vašingtonu, i ostalom delu sveta.

Istraživanje koje je objavljeno ovih dana, uradila je neprofitna organizacija iz Di Sija „Pablik Kempejn”, a zanimljivo je da javnost, pa ni „prozvani” kongresmeni ne osporavaju navedene činjenice. Naprotiv, objašnjavaju, da je vrbovanje uz plaćanje, legalni način političkog delovanja u SAD. Fondovi za (pot)plaćanje, stižu iz Majamija, čvrstog jezgra antikastrovske emigracije Američko-kubanskog udruženja za demokratiju (PAK). Pakovci ističu kako je dodeljivanje novca za propagiranje određenih mera, ustavno pravo svakog udruženja da učestvuje u političkom procesu. „Sindikati finansijski podržavaju one koji se zalažu za prava radnika, jevrejska zajednica izdvaja novac da bi pomogla proizraelske kandidate. Ispada da jedino nije u redu što mi podržavamo izbor i delovanje onih predstavnika koji će gurati našu stvar: da se američko poslovanje i turizam na Kubi uslovi padom Kastrovog režima i demokratskim promenama u našoj prvobitnoj otadžbini, objasnio je Maurisio Klaver-Karone, direktor vašingtonskog ogranka PAK-a.

Oni, poput mnogih drugih interesnih grupa u SAD, kešom pomažu podobnost. Rezultati nisu izostali, iako su sume koje daju američki Kubanci malene u poređenju sa ogromnom finansijskom podrškom lobija za reformu zdravstva ili bankarskog poslovanja.

Osamnaest kongresmena, koji ne dolaze iz sredina sa jakom kubanskom bazom, promenilo je svoj stav o embargu, baš nekako u vreme kada su primili donaciju. Među njima su Majk Mekintajer iz Severne Karoline, koji je do pre pet godina uporno glasao za labavljenje sankcija prema Kubi, a promenio je mišljenje kada je od PAK-a dobio četrnaest i po hiljada dolara, Denis Kardoza, demokrata iz Kalifornije preokrenuo se u isto vreme za još manju svotu od deset hiljada, dok su sa republikancem DŽonom Šimkusom iz Ilinoisa, pakovci najjeftinije prošli. Bilo je dovoljno tri hiljade dolara da se predomisli.

Ipak Mekintajer tvrdi da njegovo osvešćivanje nema nikakve veze sa novcem već sa filozofijom: „Srce mi se u jednom trenutku filozofski promenilo. Ne možemo da se zalažemo za ljudska prava i demokratiju u prekookeanskim zemljama, a da ovakve promene ne zahtevamo u našem najbližem susedstvu”, izjavio je preobraćeni poslanik.

Među honorarcima Pak-a je i 53 demokrata u američkom predstavničkom domu koji su predsednici Nensi Pelosi uputili ovog meseca pismo sa zahtevom da se „ne menja američka politika prema Kubi”. Svako od njih u proseku dobio je po 16.344 dolara, navodi novoobjavljena studija. Ukupno je za ove potpise i dodatnu logistiku iz PAK-a otišlo 850.000 dolara.

Najviše para otišlo je ipak na republikance. Senator i predsednički kandidat (2008) DŽon Mekejn dobio je 183.415 dolara, ali su kongresmen iz Majamija Linkoln Diaz Balart i njegov brat Mario kao članovi „Američko-kubanskog kokusa za demokratiju” dobili svaki više od 360.000 dolara.

Istraživanja javnog mnjenja nagoveštavaju da među američkim Kubancima embargo star bezmalo pola veka i zabrana putovanja ne uživaju više jasnu većinsku podršku. Dok je bio senator, predsednik Obama zalagao se za znatno ublažavanje sankcija koje mnogi smatraju anahronizmom iz hladnoratovske ere. Stupivši na dužnost predsednika on je olabavio propise putovanja na Kubu, ali samo za američke Kubance. Fleksibilniji su i propisi za naučnu i kulturnu razmenu. Da bi ceo ovaj hladnoratovski paket otišao u istoriju, potrebno je, kako je ovih dana poručivao predsednik Obama, da kubanske vlasti pokažu volju da poprave stanje ljudskih prava i političkih sloboda. Za to vreme pare cure u suprotnom pravcu iz Majamija.

(Politika)